A, ma ne mislim na solo. Kad u značajno drop Å¡timu udariÅ¡ najdeblju žicu ona hteo ne hteo prvo ode iznad Å¡tima na trenutak pa se vrati. Ako sviraÅ¡ akord, to je u redu jer uvo detektuje taj "sustain" deo zvuka i uglavnom je sve ok. Ako sviraÅ¡ neki rif to često može takođe da prođe, pa se nekad eto čak i očekuje, kao u djentu na primer. Međutim, ako počneÅ¡ da sviraÅ¡ neki iole brži palm mute, recimo najobični dž dž dž dž, žica neće imati vremena da se nakon svakog udarca vrati na pravu visinu note i sve će zvučati iznad Å¡tima. Ista stvar se deÅ¡ava joÅ¡ izraženije sa bas gitarom ako je deonica brža. Kod toga ti ne pomaže kotiranje ili to da je gitara dobro setup-ovana. Zato se u poslednje vreme kod snimanja metal albuma često odvojeno prvo naÅ¡timuje gitara tačno u Å¡tim ili tako da je možda najdeblja žica za brucu ispod Å¡tima i tako se snime deonice gde ima manje palm mute sviranja, a onda se žica spusti i naÅ¡timuje tako da je Å¡tim tačan dok je žica mutovana i snime ti delovi. Dok sviraÅ¡ live to je manje primetno, ali je tokom snimanja nekada baÅ¡ problem. U principu, najdeblja žica će ti pokazati jedan Å¡tim kad je udariÅ¡ praznu, drugi Å¡tim kad pritisneÅ¡ prvi ili drugi prag i treći ako sviraÅ¡ palm mute. Za uživo je to neki kompromis, ja je obično naÅ¡timujem tako da je prazna žica malo ispod Å¡tima, a da je pal mute malo iznad.
Kod udarca žica ide i po trećinu polustepena iznad Å¡tima i treba joj nekad i po pola sekunde da se vrati u notu, tako da nije baÅ¡ zvučno beznačajno. Å*to se tiče debljine, Loomies na primer koristi uživo 70 za najdeblju žicu a snima i sa 80, tako da je 60-62 joÅ¡ uvek sasvim prihvatljivo
