Ne znam Å¡ta je nelogično?
Ti si autor, jako mi se dopada to Å¡to radiÅ¡, Å¡ta viÅ¡e, otkidam na tvoju muziku, imam je u kompu, u mp3 playeru, telefonu, znam sve tvoje pesme napamet, i kada dolaziÅ¡ u moj grad i imaÅ¡ koncert, uvek se pre odlučim da dam kintu da te/vas sluÅ¡am, nego da kupim novu Å¡ulju ili lone.
I sad... Znam ja da se moje razmiÅ¡ljanje kosi sa aktuelnim standardima ponaÅ¡anja, ali to su samo standardi ponaÅ¡anja. U nacističkoj Nemačkoj si takođe imao standarde ponaÅ¡anja, u Islamskoj državi imaÅ¡ standarde ponaÅ¡anja, na Crvenom trgu, takođe, ulicama nekog tzv. crnačkog kvarta u SAD... I Å¡ta ćemo sad sa standardima ponaÅ¡anja? Da ih prihvatimo jer su to standardi, ili ćemo da ih preispitamo jer su, hmm, možda nenormalni?
Za drugu sam opciju.
Dakle, znam da bih sve Å¡to bih rekao dalje poprimio salve kritika onih koji muziku stvaraju, jer je njihova realna dobit od like-ova i share-ova nikakva, pa su prinuđeni da igraju po jedinim pravilima koja postoje, ali to je problem sistema koji nas tretira kao zamorčiće, ne kao ljude.
Ti bi kao manje ili viÅ¡e anonimni stvaralac trebalo da budeÅ¡ na vrhu piramide, a ne na dnu, a sada si na dnu. I za to ne mogu biti kriv ja jer želim da moji prijatelji čuju tvoj album, pa da nas bude viÅ¡e na svirci, gde, realno, jedino i možeÅ¡ neÅ¡to da zaradiÅ¡, nego oni u čije si kolo upao, ni kriv ni dužan. Prosta je logika, zar ne? Å*to bend ima viÅ¡e fanova, viÅ¡e može i da inkasira. Ali malom običnom zaljubljeniku u nečiji rad nije dozvoljeno da učestvuje u omasovljenju simpatija, već je ovo monopol velikih igrača. Pokriven, naravno, logikom liberalnog kapitalizma, humanog kao mućak-jaje.
Eto, ode poenta u ćurak!
