home-studios-are-killing-music

[VukP]

Možda je delimični OT ali...

Mislim da se (namerno) zamenjuju teze kada je ovaj poster u pitanju. Na stranu što se nekakva poenta predimenzionirano potencira poređenjem benda u kojem su neke 4 izuzetne muzičke i intelektualne individue našle zajedniči jezik i pevačice, koja je i glumica, voditeljka, hostesa, model, žena uticajnog čoveka - a da nije sve to, bila bi nešto deseto, čime bi se opet stavila u centar pažnje.

To o čemu DaBear priča, da se svako ko je skuvao kafu na snimanju upisuje kao koautor, upravo govori o nedostatku onih esencijalnih komponenti kada je u pitanju stvaranje nekog muzičkog dela i potrebi da se izvuče maksimum iz nečega što je, u stvari, ništa(pričam o kategoriji muzike - sve slične dame su se pokazale više nego sposobnim da zarade novac). Naravno da J.Rebello dodaje neku svoju magiju kada svira sa Stingom, ali i bez njega Sting bi ostao isti autor, dok - bar to meni izgleda tako, po ovim opisima funkcionisanja tih "timova" i "kampova za komponovanje" - niko od tih pojedinaca, sam sa sobom, nije u mogućnosti da da pruži bilo kakvu muzičku informaciju vrednu pažnje. Time dolazimo do toga da današnju mejnstrim scenu kreiraju džinovski timovi neznalica - što samo po sebi nije ni loše ni dobro, jednostavno je tako.

Da ne bi bilo zabune, ne osporavam mogućnost timskog rada(Lennon/McCartney ili Child/Bon Jovi/Sambora ili Richards/Jagger itd.) ali ovo, pre, deluje kao histerično sklapanje hookova nego kao muzika. A relativno često viđamo i razne talentovane individue koje postavljaju neke (nove?) standarde. Baz obzira da li su u pitanju Qunicy Jones, Gotye, Peter Gabriel, Tori Amos, John Mayer, James Morrison ili Alanis Morissette, svi ti ljudi su formirani autori.

Ili meni i dalje samo bode oči da na nekakvom pesmuljku radi 50 ljudi a jedan Vince Mendoza sam zapakuje Both side now ili Vespertine....

U svakom slučaju, nova tehnologija je donela upravo mogućnost da neko ko, blago rečeno, nema pojma bude "muzičar" a gorepomenuti je morao neka znanja da stekne pre nego što mu je palo na pamet da to stavi na papir. I to je, suštinski, jedina razlika. Svako ima pravo da sluša onošto mu prija, u skladu sa intelektom, obrazovanjem i životnim interesovanjima - tj. u nezavisnosti od tehnologije, publika se okreće onome što joj, iz nekog razloga, odgovara - a autori koriste kapacitete tehnologiju u onoj meri u kojoj im to olakšava život. Ako nekom DAW služi kao štake, to je zato jer bez DAW-a ne bi mogao ništa.